….

Tako mala i njezna a vec je prosla kroz neke stvari o kojim nisam nikad ni pomislila da bi se mojoj djeci desilo. Tesko je disala a znala sam da nije gripa. Znam znakove gripe, zacepljenog nosa, ali je temperatura vec bila sve vec i veca i dah je gubila. Ne znam ni sama kako sam istipkala brijeve za ambulantu, niti kako sam izgovarala sta se desava.
Tako sitna i vec je imala probleme. Analize su ustanovile da ima upalu pluca. Na intenzivnoj je bila 5 dana. Svaka minuta je bila kao godina. Ni sama ne mogu rijecima opisati sta sam ocjecala, ali najvaznije je bilo da samo bude sve uredu. Dan za danom je prolazio i do treceg dana sam fakticki presjedila kraj nje, sve dok nije krenulo na bolje. Vec je 12 dana u bolnici ali najvaznije jeste da je sad sve uredu. Sutra dolazi kuci i tu radost ne mogu nikako rijecima izgovoriti, jer moje srce je toliko voli i samo se nadam da na se ovako nesto nikad ne dogodi.